Oli je bio prekrasan shi-tzu crno bijele dlake koji je došao u naš život nakon uporne želje našeg sina da mu nabavimo psa. Mi dakako o odgoju pasa nismo imali poima, bili smo potpuno nepripremljeni.
Nakon početne neispavanosti, problema navikavanja na pelenu, nereda u stanu i sitnih šteta Oli je uhvatio ritam, a i mi s njime. Uistinu kada ljudi kažu da je to član obitelji, u potpunosti su u pravu.
Malo-pomalo Oli je pratio sva zbivanja u obitelji, ništa mu nije moglo promaknuti. Kada bismo odlazili na put veselio se jednako s nama, a čim bi ugledao torbe i kofere ne bi se odvajao od nas. Mi smo to tumačili kao strah da ga ne ostavimo i da ne odemo bez njega. Ipak, na kraju je Oli ostavio nas….
U životu otkada je on otišao više ništa nije isto, sjećanja naviru iz svake situacije, teško je zamisliti godišnji odmor bez njega. Otada je sve nekako drugačije jer Oli je donosio ogromnu radost, užurbanost u obitelj, više povezanosti i energije.
Oli, hvala ti što si nas naučio da budemo bolji ljudi, što si neke od nas oslobodio straha od pasa. Nedostaje nam tvoje veselo skakutanje kada dođemo kući nakon napornog dana.
Hvala ti na svemu!
Zahvalna obitelj
